Стална конференција градова и општина била је организатор конференције на тему „Развој капацитета и подизање свести за запослене у ЈЛС у области заштите од загађења ваздуха и Активности ЈЛС и локалне политике у области заштите од загађења ваздуха“. Конференција  је одржана у Врњачкој Бањи од 24. до 25. октобра 2022. године. На конференцији су присуствовали представници општина и школа из више градова из Западне Србије.

У првом делу конференције Присутнима су се обратили Љиљана Јовановић, менаџер пројекта, Лидија Кесер испред УНИЦЕФ-а, и Бранислава Матић експерткиња из области заштите животне средине и адаптације на климатске промене. Она је говорила о Законским оквирима у области заштите животне средине и јавног здравља као платформе за спровођење мера спречавања загађења ваздуха и праћење квалитета урбаног ваздуха на различитим нивоима( леокални, регионални, национални). Потом је тема била укључивање заштите ваздуха у локалне стратешке политике са анализом постојеће инфраструктуре , као елемента од значаја за загађење урбаног ваздуха кроз анализу упитника.

Потом је приказан пример добре праксе из Бора, где су се млади истраживачи из Бора окупили и спровели истраживање од 13 питања која су везана за квалитет ваздуха, стања у животној средини, утицају на здравље људи, како се млади информишу о квалитету ваздуха( преко две апликације (air care, air visual), да ли су задовољни информисањем, шта би требало мењати, како оцењују учешће младих у одлучивању о решавању проблема лошег ваздуха, да ли треба да буду укључени у решавање овог проблема, шта школе треба да учине на едукацији младих( амбијентално учење).

Затим је Лидија Кесер презентовала анкету коју је спровео УНИЦЕФ о мишљењу младих о квалитету ваздуха у Србији. Испитано је 714 младих људи, где су се они изјаснили да сматрају да је ваздух лошег квалитета, да не познају законе везане за ову тему, да не знају где да пронађу податке о квалитету ваздуха у њиховим срединама, да већина њих не прати информације о квалитету ваздуха и томе слично.

Што се тиче предлога мера превенције, истакнуто је да треба урадити Стратегију одрживог развоја, квалитетно управљати отпадом, указати на везу између комуналног отпада и здравља деце, унапређивати константно квалитет ваздуха, израдити планове за саобраћај, засадити зелене појасеве, осмислити разне активности о подизању свести код популације о ризицима по здравље од загађене животне средине.

Другог дана конференције, присутнима се обратио Мирко Поповић, експерт у области заштите од загађења ваздуха.Он је изнео податке да са 21 аутоматске мерне станице у Србији добијени подаци говоре да је прекорачена средња вредност ПМ 10 честица, на 12 АМС прекорачене су средње вредности приземног озона и да је по подацима из 2019. године  око три милиона грађана удисало ваздух лошег квалитета. За ову проблематику важан је и грађански мониторинг како би се отворила одређена питања о некој теми.Заштита ваздуха је мултисекторска и овај проблем не може да реши сама општина већ је потребна сарадња са другим општинама, државним институцијама, Заводима за јавно здравље, еколошким канцеларијама и другим заинтересованим странама. Он је истакао да грађани проблем загађења животне средине виде на четвртом месту после еконимије, здравства и запослености, што говори да грађани имају свест о значају ове теме.

Што се тиче адекватних мера за решавање овог проблема, 72% грађана предлаже субвенције за спровођење мера енергетске ефикасности у домаћинствима, 16% за субвенције за куповину електричних и хибридних аутомобила, 63% грађана мисли да се овај проблем не може решити без помоћи државе и ЈЛС, 72% грађана би се пријавило за програм подршке домаћинствима. Ту је истакнут проблем енергетског сиромаштва, где многи грађани немају новца и када се велики део трошкова субвенционише.

Он је рекао да је потребна стратегија заштите ваздуха, планови квалитета ваздуха, краткорочни акциони планови и идентификација кључних извора  који загађују  ваздух, опис мера ЈЛС које ће предузети како би се смањило загађење, временски оквир у којем ће мере бити предузете и индикатори за мерење напретка у спровођењу плана.

Директор школе

Зоран Пантовић